13. jun  2008. godine


Ekskurzija studenata smera Evropska ekonomija i biznis ...

EVROPA NA DLANU


U spečificnom trenutku za našu zemlju, premda otkako je sveta i veka, nama su stalno specifični trenuci, smer za Evropsku ekonomiju i biznis u okviru Ekonomskog fakulteta i vodjstvom profesora Josifidisa, našao se u Evropi, u Evropi i geografski i institucionalno.

Plan je bio veoma ambiciozan, za 15 dana obići 11 gradova, posetiti krucijalne Evropske institucije, steći dvostruki dojam o Evropi, kako bi profesor rekao "emocije vs. razum" i opet, ostaviti adekvatan utisak. Cilj nije bilo prikazivanje Srbije i njenih gradjana u najboljem svetlu. Trebalo nas je samo prikazati onakvim kakvi ustvari i jesmo - proevropski orijentisani, ravnopravni Evropljanima (kako sebe nazivaju stanovnici EU). Pohod na Monblan nije bio u planu, ali je skepsa o krajnjem učinku ekskurzije bila prisutna u nama, ekvivalentno istom. Konačno smo imali priliku da patriotizam pokazemo na pravi, a ne kvazi način, našim znanjem, manirima, vaspitanjem, pa što ne reći i lepotom i šarmom. Zabava kao takva po definiciji nije bila isključena, pa smo od prvog dana gravitirali stvaranju tima/hibrida državne delegacije koja putuje na važne pregovore i tinejdžerske ekskurzije.

Početna destinacija bio je Frankfurt. Ambicioznim nastupom želeli smo da osvojimo stručni kadar Centralne Banke. Proces evropskih integracija se pokazao kao dug i mukotrpan proces, čak i na intelektualnom planu. Prezentacija je počela veoma oštro pitanjima trivijalnog karaktera, kaogod i onih čiji su odgovori u funkciji zaborava. Diskusija je u ovom trenutku više ličila na jedan od onih kvizova koje gledamo na televiziji, gde se učesnici žargonski rečeno prepucavaju znanjem i ažurnim informacijama koje poseduju. Tako smo i ovde, na desetom spratu Evropske Centralne Banke bili sa jedne strane mi, a sa druge strane naš domaćin. Ipak, uspešno smo se izborili sa predavačem i ovom vrlo sofisticiranom temom, pokazujući zavidan nivo znanja. Kraj predavanja istovremeno je bio i početak slobodnog vremena koje smo imali u ovom sivom i poslovnom, unikatnom i stilski izmešanom gradu. Tipična nemačka jela, kobasice i pivare ostavljaju uspomenu na prijatno veče.

Nastavili smo ka prestonici Evrope, u Brisel. Simpatičan vodič, interesantan trg, muzeji i neobičan flamanski jezik obeležili su prvu polovinu tog dana. I noći su prolazile u zabavi. Pabovi, igra, muzika, društvo, time i dobar provod značile su manjak sna, a mi smo to svakako bili spremni da podnesemo.
Uređenost i zelenilo, visoki poslovni centri i kraljevske palate, uzane uličice i široki bulevari, metropola, istovremeno i miran grad, oduševili su mnoge od nas. Pomalo izgubljeni od kružne šetnje poprečnim ulicama Brisela, stižemo u Evropski parlament, gde smo imali zakazano predavanje na temu budžetske i monetarne politike EU. Nije tajna da smo od tog predavanja i najviše ocekivali , ali i najviše strepeli. Simpatičan gospodin iz jedne od novoprimljenih članica, uveo nas je u materiju na provokativan način, stoga je i proces akcija-reakcija na planu komunikacije bio izuzetan. Poseta sali gde se održavaju sednice parlamenta za mnoge kolege delovala je inspirativno, te su izrazili želju da jednoga dana budu šraf u toj velikoj mašineriji. Obilaskom zgrade došli smo do prostorije u kojoj nas je ugostila naša ambasadorka gospodja Roksanda Ninčić. Vremensko ograničenje postepeno je smanjivao broj euforičnih pitanja koja smo sa nestrpljenjem želeli da joj postavimo.

Nekoliko sati i vožnja brodom po Amsterdamu, pa još jedna noć na putu. Ne možemo, niti smo dovoljno talentovani da rečima opišemo grad u kom smo se probudili. Pri kraju širokog bulevara nazire se Kapija. Pariz. Impresije koje smo doživeli ploveći Senom, trčeći po platou Trokadera, šetnjom Latinskim Kvartom, i zadihanim koračnjem do Monmartra, najbolje oslikava tezu da vredi živeti. Definitivno je ovo grad koji daje, daje nesebično.

Naravno, nekako uvek najlepšu kombinaciju sačinjavaju posao i zadovoljstvo. U Institutu za bezbednost imali smo priliku da saslušamo gospođu Džudi Bat. Bontonski ljubazna, znanjem bogata, pokušaj da bude objektivna, gospođa je uspela da svakog od nas zainteresuje relevantnim informacijama o Zapadnom Balkanu. Izlaganjem činjenica, (ne)uspešno je davala odgovore. Ipak, zadovoljni predavanjem, ostatak dana proveli smo lutajući ulicama Pariza. Ispunjeni I umorni, zadovoljni i srećni, krećemo ka Švajcarskoj. Očekujemo mnogo.

Zrak sunca na tmurnom nebu, šaljivi vodič u hladnoj zgradi Ujedinjenih nacija, osmeh simpatične gospođe, nagoveštavali su prijatan razgovor o aktuelnoj temi. Izgovorene ili pak sa papira pročitane reči, u svakom od nas unele su osećaj nepravde. Mnogobrojnim pitanjima, i oštrim komentarima narušavali smo inferiornost koja nam je nametnuta. Uzajamna razmena informacija ubrzo je promenila ton diskusije, a raspoloženje se u momentu stopilo sa hladnim, kišnim danom. Ujedinjene Nacije, time i Ženeva, su sada, u trci koju su naizgled žustro vodile sa ostalim gradovima i predavanjima, kaskale.
Celodnevna šetnja nas je izmorila, a noć, iako na putu, je bila ono što smo isčekivali. Sledi par dana odmora, topliji krajevi i jutro koje ćemo dočekati na Azurnoj Obali. Nica… tvrđava i stari grad, riva i more, svetla i sjaj, vraćaju nam snagu. Neuobičajeni susret sa našim fakultetom, dekanom, profesorima, asistentima. Obilazak San Tropea, Kana, Monaka i Monte Karla budili su u svakom od nas različite osećaje. Kod nekog je to bilo oduševljenje, kod nekog razočaranje. Ravnodušnih nije bilo. Romantičari su pak čekali Italiju, kanale i mostove, gondole i maske, staklo i kristale. Venecija, prikladno za kraj…

Evropa na dlanu, kako se zvanično zvala naša ekspedicija, upravo nas je i položila na dlanove. Akumulirani umor je uzeo svoj danak, a mi smo se maltene četvoronoške vratili kući. Međutim, oportunitet ekskurzija vs. umor, nije dovođen u pitanje.

Vrednosti za koje se zalaže EU videli smo i doživeli. Vladavina prava, umerena doza samopoštovanja, želje u skladu sa mogućnostima, jedne su od glavnih odlika evropske koncepcije. Kako su se naša neposrednost i objektivna želja za uklapanjem uklopili u EU viziju, nije na nama da sudimo. Bili smo svoji, imali smo priliku. Na nama je da se borimo da je svako ima, da ima mogućnost da vidi i oseti, bez posrednika, bez bajki i strahova. Samo tada će kurs plovidbe našeg broda biti uvek jasan, bez obzira na oluju (na početku apostrofiranu i za nas po definiciji datu). Bolja vremena ipak dolaze…


U ime studenata/ekskurzionista,
Mina Radmilović
Marko Kalić

PS. Na kraju, mada ne i manje važno, zahvaljujemo se našem Fakultetu i dekanu prof. dr Božidaru Lekoviću na maksimalnoj potpori. Isto tako, Pokrajinsko izvršno veće, Sekretarijat za obrazovanje i sekretar, prof. dr Zoltan Jegeš, takodje zaslužuju našu zahvalnost zbog podrške i prepoznate svrhe našeg putešestvija.